Voleti se

Беше баш давно када се овај израз користио. Било је то време када су наше бабе и деде тек стасавали(тад пубертет још није био измишљен). Време младих чобана и чобаница који су се, онако крадом, да не прича село, гледали по игранкама и прелима, некако стидљиво, а опет са пуно жара. Време када су девојке са крчазима ишле на поток за воду како би се сасвим случајно среле са млађаним сеоским мангупима и потајно уговориле састанак у глуво доба код старе воденице. У тој помрачини би онда једно другом изјављивали љубав и обећавали се за цео живот.

Да...

Ма радили су још по нешто, нису ни они били мутави. Само што је тад било неко друго време и није се отворено причало о томе. А и кад се причало, цела прича се подизала на неки узвишени ниво. Било је то нешто као романтика шљивика и поезија ливада у којој се људи нису јебали, карали, пендречили, вршили утовар, већ су се волели и миловали.

Данас овај израз памте само пензионери, тј. они који су се некад волели, а млађи нараштаји га чују само у песмама.