Prvi i po meni jedini pravi kralj srpskog rap-a. Čovek koji je meshao narodne umotvorine kao špil karata, a pritom su rime imale smisla...
Imam cevap da odem na ćevap, al' nemam pare,
idem do pekare, al' ni 'leba nema bez motike,
zato nosim staru motiku iz doba gotike...Nema leba ni za lek, apoteka ne znam gde je...
U mom kafiću srećem momka Fiću, što po Užicu često žicka siću,
Fića preteruje u piću pa žica po kafiću...(Ovo pročitajte malo brže, pogotovo prvi deo rime)I pošto sam smazao pire kao piroman, za dobar provod pravim plan...
Sve u svemu nađite njegove starije pesme i dobro poslušajte, videćete o čemu pričam...
