Spavaš na leđima. Hrčeš kao konj, toliko da se tresu prozori na spavaonici i svi sem tebe su budni, jer, normalno, uz takvu buku bi samo gluva osoba mogla da spava. I onda si ga najeb'o, vozićeš bicikl. Drugari iz spavaonice, između nožnih prstiju stavljaju ti šibice i pale ih. I vožnja počinje...
-Okreći, okreći....brže malo...možda ih i ugasiš....
Da ti nisi bila vojnik u prošlom životu?