Vožnja vozom kroz Srbiju

Krenem vozom iz Prijepolja u Beograd ujutro u 04:00. Nakon nekih pola sata voznje i predjenih 5 kilometara lokomotiva se kvari. Zamisljam ma nema veze brzo ce popraviti ja i onako imam tek u 1 zakazano na kontrolu. I Tako prolaze sati, i tek negde oko 7:30 eto stize "nova" crvena lokomotiva i menja raspalog "rusa". I uz boziju pomoc krecemo ponovo zaslepljujucom brzinom od 35 km/h. Putem pored pruge prolecu jugici ostavljajuci prasinu za sobom. I tako se voz klacka i staje na svakih sto metara kraj nekih vukojebina pod imemom Kremna, Goles, Razana, Popucke, Divci itd. u nadi konduktera da ce uci neka budala i dati im po sto dinara za paklenu voznju do Beograda. I tako sunce pruza zrake kroz rupe na vagonu i budi me i pogled mi prvo skrece ka satu gde vidim da je 12 sati, a potom na okolinu gde vidim da smo tek kod Valjeva. I tako nasa munjevita zeleznica Srbije radi. Naravno na kontrolu sam zakasnio tako da sam se odmah vratio nazad prozivljavajuci isti pakao dva puta u toku jednog dana. Na putovalje dugo 300 km krenes u 04:00 a dodjes tek u 13:30. A kad ih pitate nekog od nadleznih zasto je to tako svi kazu nema se para za kupovinu novih pragova da bi voz isao brze. Ali su zato imali da daju 30 000 evra jebenom Zeljku Joksimovicu da im peva za jebenu godisnjicu, kao da imaju nesto da slave. A za taj novac moglo se kupiti dovoljno pragova da se promene svi osteceni od Zlatibora do Bara.