Vrat

Ja: Dobar dan, kako ste baba Milice?
Baba: O, pa kako kad, noga me leva nešto boli, reuma valjda. Kako su ti otac i majka? Nisam ih videla dva dana?
Ja: Dobro su eno ih kod kuće, odmaraju.
Baba: Štaa, aa na poslu su. Pa kad će na odmor?
Ja: Ne znam, nisu pominjali. Izvinite, morao bih da požurim, kasnim na posao.
Baba: Aha, aj ti. Nego, je l' ti je kući baba? Nema je da dođe.
Ja: Jeste baka Milice, tu je (odgovaram žurno preko ramena).
Baba: E je l' bi mogao ove dve saksije da mi prebaciš sa druge strane prozora? Ja svima pričam kako si ti zlatno dete.
Ja: (polako mi pena na usta već udara i počinjem da se tresem. U polu trku ulećem u dvorište i prebacujem ih. Dolazim do kapije žurno).
Baba: Sedi, sad će sok.
Ja: Hvala vam puno, stvarno bih sad morao da krenem, već sam zakasnio na posao.
Baba: Gdee? Aaaa pa što ne kažeš?! Je l' si druga smena danas, kako je na poslu?
Ja: (Polako počinje da mi pada mrak na oči, pravim se da ne čujem i žurno odlazim u tri pizde materine.......)