Vreme naše.
Vreme u kome majka napusti muža i dvoje male dece da bi otišla da živi sa ljubavnikom koji joj se dopada još od osnovne škole.
Vreme u kome pripit otac kolima ode na rakijadu sa decom, tamo isproba sva pića i krene da vozi nazad, pa ga srećom zaustavi policija.
A opet, vreme u kome policija bez prethodne provere dozvoli da decu kući odveze lik koji nema vozačku dozvolu.
Vreme u kome se žena ljuti zato što familija vrši pritisak da obiđe svoju majku na samrti, jer je ona sa svojim momkom htela da ode na more.
Vreme u kome otac neće da doputuje iz inostranstva da obiđe svoju kćerku koja će nedelju dana kasnije da umre, jer sa novom suprugom ide na planinarenje.
Vreme u kome nezaposlena supruga digne sve pare sa zajedničkog računa da bi otišla na letovanje sa švalerom.
Vreme u kome otac uslovljava davanje alimentacije zahtevom da deca izlaze svuda zajedno sa njim i njegovim švalerkama....
Vreme u kome ne moraš da izmišljaš primere da bi argumentovao ovakvu definiciju
plus na trud, al brate većina primera su žestoko problematični ako ih ekskluzivno vezuješ za naše vreme
recimo
dal je bolje da ostane sa oficijelnim a voli onog iz klupe?
zbog ljubavi se bežalo u drugu pećinu još dok se u pećinama živelo
i tako dalje, sve dalje
Jedno je dok nemaš decu. Mislim, što ih nije izrodila sa onim koga voli.
Valjda to objašnjava i moralnu dilemu u Ani Karenjinoj i to dvostruko shvatanje njene ličnosti: ili je percipiraš kao liberalnu ili kao kurvu.
I još jedna stvar- ako se uzme "naše" vreme, to može svašta da znači, imajući u vidu koliko traje istorija. Iz vizure neke daleke budućnosti, naše vreme može da bude sve od Francuske revolucije do danas.
Do jaja brate! Oplakujem!