U mladosti je mnogo želela i malo probala.
Kasnije se posvetila deci (razvozila, odlazila na roditeljske sastanke, birala literauru koju im je nenametljivo plasirala, tragala za njihovim skrivenim talentima); mužu (on je hteo karijeru pa je ona preuzela i njegov deo kućnih obaveza), kući (skockala je sve do perfekcije), svojoj karijeri (nije ni do kraja iskoristila sve šanse, ali je uvek dava sve od sebe) i roditeljima (svojim i njegovim, kako su starili, tako su se obaveze uvećavale).
Iznenada se osvestila jer se našla na brisanom prostoru. Deca guraju sama kroz život, muž je vazdan na putu, kućna pomoćnica održava kuću, roditelji su pomrli.
Počela je da obraća pažnju na laskanje i komplimente; ohrabrila se u suknjama "iznad kolena" i nabola se na štikle; promenila je frizera posle dvadesetak godina; ne preskače svoje termine u fites centru i više ne nosi jednodelne kupaće kostime.
Konačno je shvatila : nema više vremena da ostvari sve svoje želje.
A što Aurorice?? Jesi čula za izreku "Nije kasno dan pre smrti započeti život ispočetka"?
Naravno da sam čula i nemam ništa protiv, ali one što nisu htele biti devojke kad im je vreme bilo pa odluče s dvoje dece i mužem e vala- ne mora onda nikad.
Што рече један чешки писац: Усвојила је сочан цинизам старих жена, што је позната последица неиспуњеног очекивања.
Ваља! Права жена, само да не поклекне на крају! +