Vrhunac tolerancije je kada je više od pola Srbije gladno, tri četvrtine nezaposleno, narod na Kosmetu vapi da mu se pomogne, a Boris Tadić, udobno zavaljen u svečanoj loži Beogradske arene, tolerise svu tu drskost nezahvalnog naroda koji nije ni svestan koliko mu je dobro pod Borisovim režimom.
