Vrištati u facu

-Где је Младен?
-Јао не питај ме ништа, јуче сам му вриштао у фацу кад се просуо на степеницама, саплео се на пертле, и пао преко неке бабе. Хајде то и некако али што је баба почела да га млати штапом а дупло мања од њега, умро сам од смеха.
-Па што му ниси помогао, што си есина?
-Ко га јебе кад не везује пертле.

-Симона, како било јуче са Предрагом на вечери?
-Јао замисли, одемо ти ми у тај фенси ресторан. Оно баш неко луксузно место. И ту све било супер, најела сам се ко крмача, појела бих још него нећу пред њим. И после кад смо се враћали кући, он испред моје зграде и почне да ми прича како он мене воли, никад није имао неку као ја и сличне пичке материне и на крају као пита ме да ли хоћу да се креснемо вечерас.
-И?
-И ја му се ту извриштим у фацу, он се јадничак сморио и отишао кући, после ми га било жао...
-А мииииииица, мукица.