Jedna od nebrojenih metoda mučenja nevernika u srednjem veku, danas samo fraza koja će naterati nekoga da kaže šta stvarno misli, iako bi to radije sačuvao za sebe.
NEKAD:
- Nomojte me, molim Vas, više vući za jezik!
- Priznaj da si veštac!
- Ma kakav veštac... ja samo nosim tu tetki neke... Aaaaaa!!! Nemojte....
- Je l' nisi veštac?! Vucite ga još za jezik!!!
- Dobro, dobro!!! Dosta je! Priznajem... Jesam!
- Šta jesi?!
- Veštac! Ja sam veštac!
- Znali smo! Iščupajte mu sada taj jezik, posle ćemo da ga rastežemo na onoj spravi tamo dok mu ne iščupamo ruke i noge, a onda ćemo da ga sameljemo u onome tamo što će za oko 400 godina ličiti na blender!
- Ah... ali, vukli ste me za jezik!DANAS:
- Maro, je l' da je onaj moj baš sladak dečko?
- Pa...
- A je l' da je.. mnogo je lep, je l' da? A?
- Pa ne bih...
- A reci mi, molim te!
- Pa nemoj me sad baš vući za jezik....
- A? Ma priznaj da je lep!
- Ružan je k'o lopov, Maro. Pored toga je i krezav. Mislim, 'ajde što je ćelav, al' što mu tek smrdi iz usta...
- Dobro, dobro... Ko me vukao...
