Vukajlija sindrom
Od previše vremena provedenog na vukajliji fore ko je se tamo koriste su ti ušle u krv do te mjere da ih upotrebljavaš u svakoj mogućoj prilici, iako većina njih nema previše smisla van sajta. Iako to znaš, apsolutno ti je svejedno i upotrebljavaš ih i dalje.
Mama: Sine, srela sam ti razrednu u gradu, kaže da si se popravio, da ne drpaš više drugarice za sise i da ne zajebavas čistačice po školi da su sirotinja, a i keca iz srpskog si popravio!
Sin: KACAM RASAN!!!
Mama: Šta?!?
Mama: Evo stigla mama, ajde da ručamo! Neka budala me zadržala u pekari, vidi se da je plavuša! Trebalo joj je 15 minuta da odluči koliko će mini pica da kupi, i na kraju kupi hljeb!
Sin: PLEEEEEEEEEE!!!
Mama: Molim?
Sin: Ja bih na tvom mjestu rekao da ću da počnem da ubijam mačiće ako ne požuri!
Mama: ???
Sin: Dobro, možda ih ne bih ubio, ali bi ih pošteno izgrdio!
Mama: Šta sam ja bogu zgriješila?
Mama: Gasi tu muziku! Ne znam kako možeš to da slušaš! Što ne slušaš narodnu muziku k´o sav normalan svijet?
Sin: NEMEŠ TAJ ĐUBAR OĐE ISTOVARAT!!!
Mama: Šta je tebi? Prije si bio fino i normalno dijete a pogledaj se sad! Pustio tu kosurinu i slušaš to što ti zoveš muzikom! To deranje! Što se barem ne ošišaš da barem izgledaš pristojno?
Sin: Zato što mi je svejedno da li se tebi moja duga kosa sviđa ili ne! OPAAAAA!!!
Mama: Pa ti stvarno nisi normalan. :Izlazi iz sobe:
