Marka sportske garderobe i obuće u klasi zamalo-pa-socijala. Koliko se sećam doba šverca, Wink je madjarska firma, pa je valjda zbog toga kao brend vazda boravio u toj nekoj "nit smrdi nit miriše" zoni k'o i rodna mu Madjarska. Nekada dopreman na srpske buvljake ilegalnim putem od štekova u vagonskim plafonima i deset dojče maraka u pasoš madjarskom cariniku, danas je na našem tržištu prisutan potpuno zakonito u buticima "Wink", a ima ga i u svakom drugom koji iole drži do sebe.
Wink nikad nije važio za klasu, ali nije baš bio ni socijala. Nekako ga zamišljam kako čitav svoj život radi propadanja oslonjen rukama na ivice kanala u kome obitava socijala. Pokušava na površinu, medju elitu poput Najka, Riboka, Adidasa- ne ide, al' se ipak ne predaje i odbija da se zgovna u kanal zajedno sa šangajkama, didibaom, abidasom, abadaom i ostalim fejkovima kineskim prokletim.
Wink je i jedini proizvodjač obuće zbog kojeg nije stradala nijedna životinja- naime, nikada nisu upotrebili ni najmanje parčence prave kože kao materijal za tike. Uvek je to bila neka plastificirana guma (ili gumificirana plastika) ili pak lakovani skaj sa šljaštećim metalik odsjajem u bojama sportskih automobila.
Ko bi u društvu nosio Wink, bivao bi u njemu i prihvaćen, ali nikad u potpunosti. Uvek bi postojalo neko podozrenje ostalih obučenih u zvučno, jer braaaatee msm Wink.. ono.. svi smo čuli, al' ga niko ne fura. Čak se i socijala radije odricala toga da prelazi u viši rang postepeno, dakle oblačenjem u Wink tokom nekog perioda, već bi do trenutka kada ne kupe original šetali kineze jer nositi Wink je blam gori i od samih kineza.
- Ali gde da se obučeš komplet od glave do pete kao pravi West Hemov huligan za dvaes' evra?!
