Jesu ljudi sa margine. Prljavi, bolesni, sa jednom pocepanom čarapom na sebi i obaveznom cigaretom, pokupljenom na nekom već praznom parkiralištu, među zubima. Oni naše gradove nikada ne zaboravljaju iako su oni u njima takvi već Bog zna od kada...
"Da li si nekoga iz svog života zaboravio? Da znam verovatno bih se setio!" Eto tako to uglavnom biva, na sreću ili žalost prosudite sami...
