Zabutak

Najzavučenije, najzabitije, najtajnije mesto koje znaš i na koje odlaziš. Može biti bilo šta- napuštena vikendica, stara gajba u kojoj više ne živiš, kućica na drvetu, urušena zadruga iz vremena komunizma, dedina koliba.. Samo da ima krov, da ne kisne, i zidove, da ne vuče promaja. Sve ono daleko udaljeno od mrskih ti ljudi. Tamo gde odlaziš sam, ili sa malobrojnim odabranim društvom, da osećanjima i porocima daš oduška. Tvoj mali kutak, ali opet dovoljno širok da u njega smestiš čitav svoj svet i u potpunosti se posvetiš sebi. Zabutak je obično opremljen najnužnijim stvarima- tranzistorom, rezervnim baterijama za isti, kesicom vegete za roštilj, improvizovanim stolom, stolicama, ložištem od cigala ili kubetom od starog bojlera, nešto suvih drveta za potpalu, fenjerom ili svećama i šibicama. Znaš gde overavaš od pajda svakog prvog u mesecu kad legne plata? Znaš gde okupljaš ekipicu na pivo, roštilj i džokavac? Znaš gde odlaziš kada te šutne devojka sa flašom pelinkovca i dve pakle sarajevske Drine, a sva ta mesta si tako mejnstrim i nimalo andrgraund nazivao štekom? E pa, to ti je, sine moj, zabutak. Zabutni se, ćuti i uživaj.