Svi pričaju o njemu, a niko ga nije video. Nešto iz sfere naučne fantastike.
Igro sam pre Tambags, to je onaj kao klon Zume. I - igramo žena i ja: jedno igra dok ne zagine, a drugo njiše razbesnelu bebu koja ne prestaje da se dernja. I onda je fora da što duže igraš, a pod pritiskom zvuka od 111 decibela.
Tada sam odigrao igru života, prešao 8. postavu, pa 9. (do tada nepoznatu na lokaciji majstorske radionice), 10, 11. i 12 - dakle prešao igricu.
Reko' da se pohvalim malo
presho davno
sve isto samo je pozadi nacrtan svemir i ne vidi se putanaj kuglica (ali osecaj je mocan kad predjes,bez obzira sto nisam zensko)