Zadnji trzaji

Сигурним ходом је ушла у добро попуњени клуб и села за мали сто. Сноп светла је падао на свеже офарбану, плаву косу. Осенчено лице је откривало пажњу при шминкању: пудера је било доста, али је био равномерно распоређен, усне прецизно исцртане, па премазане јарко црвеним кармином, дискретно руменило. Дуге трепавице су трептале заносно у тренутку када је наручивала свој први коктел.

Ипак, осећај нелагоде је поново испуни када је погледала састав присутних. Знала је да је далеко најстарија овде. Песме су се ређале, и зачудо, ниједну није знала. А како и би, када је задњи албум купила још док су касете биле актуелне. Би јој криво што ниједна другарица не хтеде да изађе са њом, правдајући се породичним обавезама. Дроље! О свакој је знала по неку пикантерију, и свака од њих је варала мужа у неколико наврата. Али оне су сачувале брак, а она?

После другог пића морала је до тоалета и тада се већ могла видети сва раскош њеног зрелог тела. Беж комплет са струкираним сакоом јој лепо стајао. Сукња до колена је сакрила све стрије, али је оцртавала застарели тип доњег веша, јер се дотична никако није добро осећала у тангама. У пролазу је бацила пар искусних погледа за мушке столове, дајући до знања да је вечерас слободна и похотна. Вратила се за свој сто освежена и поуздана, наручила нову туру и заносно провукла прсте кроз косу.
Сада примети да јој је пар светлих длака остало у шаци, једна од њих је била седа. Брзо изврну коктел и наручи следећи, јер нико од каваљера још увек није звао пиће за њен сто. Каваљера? Па такви не постоји још од седамдесет девете, о чему она то?

Учини јој се да неки клинци гледају баш у њу док се клибере оним својим кловновским лицима са проређеним брадицама, измршавели од студентског живота и дроге. Пар проћелавих ликова јој је слало неке неразумљиве сигнале, али су и они утихнули кад клуб преплави младо женскиње раздрљених груди, голих ногу и са истуреним задњицама на извол'те.

Још јој се само конобар осмехивао доносећи следећи коктел, док је заглављивао најновији рачун у малу чашицу, која је је сада већ била премала да прими толику количину папира.

- Дечко, мислила сам, ако немаш ништа против, да одемо до мене кад завршиш смену, правила сам кнедле од шљива данас, има и доброг вина... Дала бих ти за такси до куће, наравно...

Конобар, очигледно навикнут на задње трзаје очајних домаћица у ово доба ноћи, кроз кисели осмех само кротко прозбори:
- Добро је, бако, ајте Ви да платите, па полако кући, треба унуке сутра водити у вртић.

Жена је платила картицом за шанком и несигурним кораком напустила локал. Не сећа се тачно како је стигла кући, само се бацила на тросед у дневној, отворила, за посебне прилике чувану, боцу црног вина, одврнула радио, и док су јој горке сузе правиле црне бразде по белом пудеру, у једном тренутку гласно је запевала:
Шта ће жена сама у кафани?