Zadužiti se u svom selu
Krajnji stepen poštenja. Beskrajno poverenje ljudi koji te poznaju čitav život u dušu. Tu nema laži ni prevare. Moraš biti ljudina i domaćin. Ako si jajara pročuje se za dva sata boravka u tuđem selu a ne dvadeset godina u svom. Istina, dosta puta to sve ima neku pozadinu i skrivenu nameru ali poslovi se završavaju bez greške i u roku.
- Gledam ovog Ratka, oduševljava me čovek...
- Zbog čega?
- Pa eno ga pravi kuću pa se preračunao, zafalilo mu brdo para ovi njegovi u selu skupili za dva sata sve pare da završi i da plati majstorima, niti su ga pitali kad vraća niti bilo šta. Odakle im toliko poverenje, svi ga poznaju, znaju koliki je prevarant i opet mu dali pare. Nešto tu ima čim se zadužio u svom selu toliko, što ja nemam takav komšiluk...
- Što ti nemaš takvu ženu misliš!?
- Nije valjda?
- Jeste.
