Krajnji stepen poštenja. Beskrajno poverenje ljudi koji te poznaju čitav život u dušu. Tu nema laži ni prevare. Moraš biti ljudina i domaćin. Ako si jajara pročuje se za dva sata boravka u tuđem selu a ne dvadeset godina u svom. Istina, dosta puta to sve ima neku pozadinu i skrivenu nameru ali poslovi se završavaju bez greške i u roku.
- Gledam ovog Ratka, oduševljava me čovek...
- Zbog čega?
- Pa eno ga pravi kuću pa se preračunao, zafalilo mu brdo para ovi njegovi u selu skupili za dva sata sve pare da završi i da plati majstorima, niti su ga pitali kad vraća niti bilo šta. Odakle im toliko poverenje, svi ga poznaju, znaju koliki je prevarant i opet mu dali pare. Nešto tu ima čim se zadužio u svom selu toliko, što ja nemam takav komšiluk...
- Što ti nemaš takvu ženu misliš!?
- Nije valjda?
- Jeste.
O tome je i bila reč, da li si znala da se mačke, svinje i još neke životinje iz nevolje uvek povlače unazad?
misim glupo bi bilo da se povlace naprijed
osim ako im neki hodza nije zapis napravio da hodaju unatraske
Šašavi su ti seljaci.