To je ono što su nam roditelji govorili svakodnevno dok smo gulili osnovnu školu, ne bi li im osvetlali obraze na roditeljskim sastancima pred komšijama, čija su deca uvek bila vrlo dobra, za razliku od nas "dvojkaša i trojkaša".
Mama, ovo je dosadno, nemogu ništa da naučim, jel mogu da idem napolje.
Sine, moraš dobro da zagreješ stolicu, kad naučiš, idi igraj se.
-
Dete ko dete, bukvalista, na svakih 5 minuta sam proveravao da li se stolica ugrejala. Da ne pričam da sam jedne noći kao mali brojao do 700 (brojeći ovce) ne bi li zaspao.
Da nisi možda programer, oće oni da shvataju stvari previše bukvalno :)
+