Osobe po pravilu mlade, koje ništa u životu ne shvataju ozbiljno.
Život im je prosto jedno veliko zezenje, ne mare za sutra, ne brinu se.
Ne razmišljaju mnogo o posledicma svojih pogrešnih odluka i navika.
Ja sam klasični primer i volim tako da živim, ne nerviram se, bole me brige, ali...
Sanjao sam jutros moju pokojnu nastavnicu matematike, pomalo stroga ali jako pobožna i dobra žena, kao priča na času da su cigarete loše, da ubijaju, porobljvaju, ako mene kao svi drugovi i drugarice propali, bledi, bolesni sede u klupama pognute glave, uz to priča kako treba da počnemo da razmišljamo ozbiljno i da pazimo šta radimo.
Ja je naravno samo slušam i gledam podsmešljivo, u jednom trenutku neki dečko očigledno ometen u razvoju uzima mikrofon i priča neku jako smešnu foru, baca mikrofon i odlazi sa časa, ja prsnem u smeh, nastavnica me pogleda sa žaljenjem, uz reči: Zajebanti dodju i prodju... tu sam se probudio.
Od danas sam drugi čovek, malo sam potrešen, pa ću tek od sutra da ostavim pljuge.
lolo