Zaljubljenost u nastavnika/profesora

Нешто кроз што су скоро све средњошколке прошле, а богами и девојчице из виших разреда основне школе, (нарочито ако је професор имао између 25 и 30 година) у време када им хормони дивљају а другари из разреда још увек делују као клинци.

Начини за привлачење пажње су били различити, или се бриљирало из његовог предмета, или се намерно понашало грозно, уз упадање у реч и бежање са часова не би ли му се скренула пажња на дотичну. Скоро ниједна се није усудила да му директно то и призна, али су тајно уздисале за њим, поверавале се најбољој другарици (па је, природно, цела школа знала) и писале своје име са његовим презименом по свесци, или би рачунале колико посто се слажу као пар; а богами, у случају да је профа у вези, оговарале његову девојку.

Обично би ова заљубљеност кратко трајала, али профа би често провалио о чему се ради, па се или правио мутав и доследно избегавао дотичну, или би је хладним и дистанцираним понашањем, а не ретко и грубим прозивањем пред разредом и вербалним малтретирањем удаљио од себе; потом би се девојчица, научена памети, скрасила са неким вршњаком. Но, док до тога не би дошло, често би била предмет поруге у одељењу, јер у тим годинама се емоције тешко дају сакрити...