Zamezi!

(на баскету, терен поред Словенске плаже, Будва, море. Гледаоци - неколико верних другара, много риба опаљених Сунцем и нечим другим, богати млади љаљани из Будве, стари рибари, породице које су дошле на одмор и поносити матори становници Будве, флаше пива, почетак августа, пола седам поподне, на хоризонту последњи зраци и бакрено небо које љуби море у даљини. Резултат 7 : 3 за младог штићеника Мега Визуре, учтивог и талентованог Београђанина, студента друге године Правног факултета, насупрот препотентног пулена подгоричке Будућности, ''опасног'' и ''познатог'' сина богатог Будванина, удављеног у сопственом богатсву, зависти и самопоуздању, најгоре везаре по пореклу.
Навијање у публици, осмеси девојака прате одважнепокрете младог господина и прситог 'ајдука (самопрозвани, иначе правог Црногорца) зној на попуцалом бетону. Слаб поветарац се претвара у торнадо на овом терену и даје елан у уму Београђанину, док Будванин стишће кршне зубе и псује мајку српску противнику у себи.
Резултат говори у корист Мега Визуранина. Управо је дао десни улаз испод коша продирући на леву страну, испод снажне руке Црногорца.
8-3
Све кипи и црвени у Будванину, решио је да иде на опасан и неспортски фаул, смишља тактику у себи док крвнички баца лопту противнику. Студент хвата, богати син дотрчава брзо у намери да направи брз фаул, Визуранин није још кренуо, стамена громада креће ка њему, прави брзо и спретно цимање на шут, затим окрет и први укрштен корак. . . Оставио је Црногорца иза себе, осећа кош, његову малу близину. Да ли да иде на полагање и води 9-3 или да се врати на 6.75м и настави са вожењем и поигравањем, у потрази на најбољи могући потез који ће га винути у звезде. Одлучује се за ово друго. . .
На 6.75м је. Одједном публика не зна шта се дешава, зашто је то урадио?
Бес кипти у Будванину. Одиграва се дуел, судар младићих жеља и крви између бескрајног плавог мора и високих планина. Ко ће се попети горе а ко остати вечно на дну, имеђу корала и стена, дубоко у мору, отписан за следећа времена.
Предња, задња промена, руке саме раде, очи се међусобно гледају. Битка траје.
Тренутак слабости спазио је Београђанин и креће у силовит напад, претходно смиривши игру. Вештим покретом руке, протурио је лопту Будванину кроз ноге, он је већ испред домаћина. Хвата лопту и иде на полу корак за тројку. Адамова јабучица публици се не мрда, природа је стала, као и море да је ухватило својим погледом овај дуел. Лопта је у руци и спрема се за завршни шут, прецизно прелазивши гумом преко прстију. Концентрацију ремети бол. Будванин.
Удара га директно по средини кичме притом, заплићући ноге у ноге Београђанина. Неспортски фаул али игра је настављена. Лопта се отиснула мало после ударца, јаук је пресекао тишину. Лук се све више скраћује, чују се само заостали кораци Визуранина док Будванин стоји. Пола секунде после, чула се мрежица, лопта је ушла.

ЗАМЕЗИ!!!
Резултат говори уместо свих
10-3
Још само један поен, али као да је готово, креће распад и умни пад Будванина. Звоник старе цркве је почео да се љуља и звони, публика повезује симболику.
А то вече, запамтиће и један и други до краја живота. А море записује у своју бележницу легенди.