Zamrz'o status studenta

Докурчило му да га гледају као грађанина трећег реда, креатуру стране врсте. Смара га тек мало подгрејана храна у мензи, уручена од стране надркане куварице која годинама пати од хроничног немања курца, смарају га професори који обарају насумице и без гледања писменог рада, нервира га Болоња, што кладионичарска, што образовна, поготово. Пизди што сви мамини и татини синови имају повластице, кења у уста свим јебеним магистрима који захтевају да се њихова књига купи, да би имао било какве процентуалне шансе за пролаз из дотичног предмета. Набија на туки сву четворицу цимера из студентског дома од којих није успео ни да кења као човек, а камоли да помишља на неки иоле креативан процес. Једноставно се гади генералног студентског животарења на индекс, и из њега пробија лавина мржње према лошем статусу индивидуе у сред факултетског образовања.

Реално осећа да му није више место међу академским грађанима и јебе му се да наставља са тортуром зарад једног академски сроланог парчета папира са којим ће сутра тако успешно да стоји у сред Бироа.