Zapamti, ja sam gazda

-Zar uvek kad dođem sa posla moram da zateknem haos u kući?! Dozvolila sam ti da držiš rakuna za kućnog ljubimca, da od moje sobe napraviš lovačku kuću, da od terase napraviš borilište za petlove, ali polako mi sve to predstavlja veliki teret i opterećenje!
-Ooo, pa 'de si, Mala?! Kako si provela dan?!
-Ti mene uopšte ne slušaš?!
-Slušam, samo sam izgubio tok misli kod onog „zar uvek“...
-Ijaoooo, majko mila! Pa, ti definitivno nisi moguć... vidi ovo, kakvo je ovo sranje po štoku od vrata?!
-Aaaa, to?! Pa, to ti je... kako da kažem... gulaš i guščija mast!
-Pobogu, šta to traži na vratima?!
-Vežbao sam Astora da lovi po drveću... doduše, to je malo improvizovano drvo, ali bolje po štoku nego da sam namazao tvoj ormar sa garderobom, zar ne?! Vidiš da mislim na tebe...
-Poludeću! Završiću u ludnici pored tebe...
-Nećeš! Možda kad vidiš spavaću sobu...
-Ne, previše je... idem da legnem u dnevni boravak, ovo je dovoljno.
-Samo virni... naučio rakun da ne kenja po krevetu, sad samo po simsu, mada, uleteo je neki vrabac, pa ga on stigao na tvojoj strani kreveta...
-Napolje iz moje kuće! Spavaj u garaži dok ne razmisliš o nekim promenama.
-Već sam mislio o tome... vidiš, kupio sam Pan erotiku, pa možemo da uvedemo kao standard „Umornog kosača“ i ja sam smislio još jednu... „Orao sa Zlatibora“. Vidiš, ti legneš, a ja se popnem na ormar iiii...
-Prekidaj, ja sam digla kredit za stan, tvoj je samo auto, tako da moraš da se slažeš sa mojim zahtevima, makar bili i preterani. Eto, teraš me da budem kreten, a sam znaš koliko te volim... baš si u nekim momentima... uffff!
-Ma, jok. Sve ok. Stoji tako. U pravu si. Odoh da izduvanim jednu na terasi. Neću više da pušim u kući, rakun ide na plac, skidam ona sranja iz spavaće. Od danas sam drugi čovek.
...jebaću ti majku, samo da prođe godišnjica. Neću kum da uzme pe'sto eura samo zato što je znao da nećeš sa mnom izdržati ni godinu dana. Biće po mom, otići ćemo mi kod mojih na selo, pa grabulje u šake, jeb'o li te ćaća...