zašitnici manjina u Srbiji

Нарочито они који циганима никад у животу нису присмрдели. :)

Пре недељу дана, ишао ја с буразером нешто до града (до тог дана и он је све као нешто бранио цигане и моралисао), и сели ми у аутобус. После пар станица, уђоше неки цигани с малом децом. Два циганина која држе по једно дете у наручју и још двојица. Нека двојица испред нас им устану да седну, пошто су је л' те, с децом. Ови ни хвала не рекоше. Онда се зачу неопевани ВОЊ. Онда један од оне двојице што су стајали извади неку згужвану марамицу из џепа, натопљену неким лојем и почне да брише ћелаву главу од оног што је седео с дететом у наручју. Брише му мало ћелу, па мало врат, нека смрадина се осећа, па мало-мало, почне и себе да брише оном штрокавом марамицом по носу, да скида неки лој. Ми смо седели иза. Попиздех кад је узео да пресавија ону марамицу изнад мене, тотално као да не постојим.

Пу!

minus iz ničega

Planirao sam da doruckujem. Dzimi, tvoj post mi je upravo promenio planove... :)

Их, није то ништа. То је само најсвежији пример. Имам ја још догодовштина с њима.