Pitanje koje postavljamo (mi, "bakuzi") Svevišnjem kada nam se desi neki baksuzluk koji je izrazito nerealan da se desi baš nama, baš u tom trenutku, baš na tom mestu, iako već pomenuti nema ništa sa tim.
1. Prolazimo pored kafića krcatog ljudima, okliznemo se i padnemo ili udarimo u drvo, banderu, i narednih 20-40 sekundi postajemo jedina stvar koja je bitna u životima posetilaca već pomenutog lokala.
2. Prilikom nekog skupa sa hiljadu i više ljudi, nama se na glavu posere ptica.
3. Prilikom kratkotrajnog nestanka struje, samo nama u celom gradu pregori napojna za komp.
4. Svima sa najjeftinijim paketom internet radi super, samo nama nakon mesec dana krene da radi sa 30% brzine, bez ikakvog razloga, i to se ne može popraviti, jer tehnička sluzba stvarno ne zna u čemu je problem.
5. Svi su na fizičkom prilikom odsustva profesora prepravili keca iz fizike na četvorku, samo je nama kasnije fizičarka primetila i podigla opštu kataklizmu oko toga.
6. Dva dana pre mature iskoči bubuljica, ne normalna, nego ona najgora ispod kože od koje čitav jedan obraz pocrveni i kojoj se ništa ne može.
7. Nekoliko drugova i mi smo zaboravili telefone na poligonu, nakon 2 sata se vraćamo, njihovi su tu naš nije!
8. Tokom kisnog dana, prolazi auto i uprska samo nas, iako je tu još desetak ljudi.
etc, etc...
...nastavak...
Ja promašim knjižaru pa odem u radnju koja se zove "PC Digital", i zatražim knjigu o muškarcima, kao neki priručnik. Trudim se da tim putem više ne prolazim, sveti Bog zna kako su me tada gledali.
A skoro sam umalo polubila dno autobusa, malo sam i letela.
Nije to ništa strašno... ;)
Dadoh ti omiljeno jer i sebe smatram za jednu vrstu baksuza :D