Izgleda da nam je to u prirodi. Na taj način dolazimo do tako željenog reda i harmonije u našim glavama. Definiše se iz potrebe da se svet učini jednostavnijim i logičnijim, razumljivijim i konačno manje BOŽANSKI MISTERIOZNIM.
Ali zašto definišemo na Vukajliji? Definicija u našoj glavi je sama po sebi dovoljna da zadovolji svu glad naših moždanih vijuga za redom, mirom, logikom, humorom i rasterivanjem božanskih misterija. Ali izgleda da postoji druga caka. Samodokazivanje? Neeee, za samodokazivanje je dovoljno da definiciju izgovorite pred ogledalom, a i nema mnogo slave u tome ako definišete i krijete se iza nicka.
Ta druga druga caka je izgleda u tome da autor teleindukcijom i telestimulacijom mozgova čitaoca dovodi do prosipanja hormona sreće i zadovoljstva - dopamina i oksitocina. Ali svaka akcija ima reakciju, pa čitaoci svojim palčevima autoru definicije pružaju to isto zadovoljstvo da uživa u navali dompamina i oksitocina.
Sva sreća te su u pitanju palčevi, a ne srednjaci. A možda bi neko uživao i u srednjacima, ko zna?
Dakle, rezultat dobre definicije je dvosmerna sreća i samodrogiranje sopstvenim moždanim opijatima. Kod jednih se to postiže čitanjem definicije a kod autora palčevima. Na sreću uloge se brzo menjaju, čitaoci očas postaju autori i obrnuto. Čudo ti je ta moždana hemija, stalno i iznova trazi dobar tekst zbog uspostavljanja nekog spokoja u glavi - definisanjem ili palčevima.
Slučajno znam da oxitocin izaziva porodjajne bolove kod trudnica tako da bi, pretpostavljam, trudnice koje pročitaju dobru definiciju bile barem malo bliže porodjaju. Preporučjem čitanje definicije dana u porodilištima radi lakšeg i bržeg porodjaja.
Ja sam nekad definisao da bih dobio defku dana, a sto sad definisem - jebi me ako znam.
UPRAVA NAPOLJE!