Postoji jedan veliki džin. On je toliko ogroman da u njegov šupalj zub staje čitav naš univerzum sa svim galaksijama, crnim rupama, maglinama, zvezdama i tako dalje. Zemlja je tu beznačajno zrnce prašine. Na tom zrncetu prašine živimo svi mi i lepo nam je. Naučnici su slali sonde u mračne zone džinovog zuba u nameri da istraže gdu su granice i nisu ih našli. Običan čovek može da živi u neznanju i da blaženo jede svoj pasulj sa suvim rebrima i da ga nimalo ne zabrinjava džin. Ali problem nastaje onog momenta kada džin reši da opere zube. Mi živimo i postojimo u vremenskom intervalu između dva pranja zuba. Pravo pitanje je: kad je sledeće pranje zuba? Ne znamo. Hoćemo li se provući između sintetičkih vlasi četke? Još manje znamo. Kako naučnici znaju da je u pitanju baš šupalj zub i džin? To ni sami oni ne znaju, kao ni gomilu drugih bitnijih stvari. I ja imam šupalj zub. Treba da ga vadim, ali mi se nešto ne mili. Nije da se bojim zubara, stvarno. Brinem se šta će biti sa mojim malim podstanarima. A kad malo bolje razmislim, i šupalj zub i celo postojanje je posledica nepranja zuba i neodlaženja kod zubara. Izvadiću ga ako me baš bude boleo...Mada znam da ovakvo razmišljanje nije dobro...
U sazvežđu Orion postoji crvena zvezda (crveni Džin) Betelgez. Ne Bitlđus, nego baš Betelgez. Stigla je do kritične tačke u svom ciklusu kada zvezde eksplodiraju. Ona svakog momenta može eksplodirati i ubiti sav život na zemlji svojim ostacima i radijacijom. E, sad ide gori deo... Ona je oko sto svetlosnih godina udaljena od nas i možda je već eksplodirala. Mi ćemo za to znati tek sto godina posle eksplozije. A to je možda sutra ili za pet minuta. Ili za sto hiljada godina. Baš kao i interval koji se vezuje za džinovo pranje zuba. U svakom slučaju čuvajte zube.
Operi zube, smrdi ti priča.