Zavijanje ruke u školi

Сви смо ми бар једном у животу завили неповређену руку. То је у деведес' посто случајева било у школи. Није важно да ли је у питању основна или средња, битно је да је био неки тест.

Деси се наравно, ниси учио ништа, дођеш у школу и чујеш од некога да је следећи час тест из нечега, а ти не знаш да бекнеш.

Е сад, проблем је у томе што имаш већ доста неоправданих, раздредна више неће да слуша твоја оправдања на изостајање, немаш шта да радиш, а ако добијеш кеца, биће оно: ''Видимо се у августу!'' Јебено!

Сетиш се да ти је кева дала педес' дингера за неки сендвич, размишљаш и даље шта да радиш... после дуготрајног размишљања, знаш да ти је остало само једно решење, мораш да завијеш руку.

Хваташ првог спецоша на дворишту и шаљеш га у апотеку по завој, наравно, ту мора бити она реченица: ''Брате, можеш да задржиш кусур слободно!'' То га одушевљава иако не зна да је кусур пешес динара само.
Креће да трчи.

Кад ти донесе завој, замолиш нај ортака да ти он то одради, он наравно остаје, иако касните на час већ.

После тога, пре него што уђеш у учионицу, мораш се наравно прексртит', да професор не сконта, јер ако сконтa, награбусио си!