Ženski razgovori

Sigurno vam se desio neugodnjak tipa da u trenutku pojave prelivanja vaše nezgrapne persone mužjaka kuće, iz kenjare ili bilo kojeg drugog životnog prostora u dnevnu sobu, prisutne ženske individue zatečene u poseti kod vaše lepše polovine samoincijativno se zaliju kao baklava. I kad god pitaš "Šta ima?", više kurtoazno nego što te zaista zanima, u većini odgovora se može čuti : "Ma ništa, neke ženske priče hihihi". Posebno ako su posetioci neudavače. Logičkom analizom i analogijom sa muškim pričama i baziranom osnovom na pretpostavci da su žene podjednako nenormalne kao i muškarci, samo to vešto kriju, možeš slobodno doći do zaključka da pričaju o tvojim motoričkim sposobnostima u krevetu tj. o tvom kurcu, ili kurčevima njihovih zagondžija a u koju kategoriju i ti spadaš. Sve po strani, pored šminke, obuće i ostalih standardnih tema, o čemu tu zaista može biti reči? I ja pričam o sportu, besnim kolima koja nikad neću imati, pornićarama sa umetničkim imenima besnih kola koje nikad neću jebati i jebenom Ludogorecu što me onomad obori na 4+, ali se uvek nekako, hteo ili ne hteo, vratim na temu ženskih polnih organa iz moje neposredne okoline. Da, mi muškarci ubrajamo sise u polni organ, da odmah razjasnimo jedno. Odbijam da prihvatim da neko sedi po četiri sata na jednom mestu i vodi kežual razgovore o novoj spisateljskoj bravuri Mirjane Bobić Mojsiljević. (ovo one kažu ne mislim ja tako da ona dobro piše)