Zid ćutanja
Verbalna barikada *tišine*. Sigurnosni obruč neformalnih normi i nepisanih pravila unutar sopstvene strukture (ovom prilikom pozdrav dopisnim kolegama-članovima SANU;prim.prev.), koji pojedinac ili brojno neograničena grupa ljudi može postaviti oko određene njemu/njima privatno-poverljive informacije, odnosno kakve škakljivo-neprijatno-tabu tematike, a u cilju očuvanja tj. izbegavanja iste. Ovo nije bilo mnogo komplikovano, zar ne?
Ono što, pak, JESTE *mnogo komplikovano* jeste kako pomenuti zid probiti i eventualno dobiti odgovor na pitanje šta se krije iza njega...mada to u najvećem broju slučajeva zavisi isključivo od anonimnosti jedne ili više *cigli* u njemu. Jebene cigle...
- I? Jesi nešto saznao?
- Jok, samo ćuti i zuri u onaj njegov telefon, koj' moj smo mu ga uopšte i kupovali...
- Možda ga boli stomak...ili je dobio lošu ocenu u školi pa ne sme da nam kaže...
- Ma, jeste, sigurno je to! Daj, bre, pusti ga, tinejdžer k'o tinejdžer, dok ne počne da se drogira nemamo o čemu da brinemo...
•••
- I? Jesi nešto izvukla iz nje?
- Ma, kakvi. Gospo'ica ćuti k'o zalivena i samo blene u svoj telefon, džaba ga bilo...
- Da nije...kako vi ono kažete...*dobila*? Ili se posvađala sa onom debelom, kako se zvaše?
- Jeste, jeste...Poznaješ, bre, žensku psihologiju k'o što znaš Mocartove opere! Tinejdžerka k'o tinejdžerka, dok ne počne da se oblači u crno i stavlja alke u nos i pupak nemamo za šta da razbijamo glavu...
**Sms prepiska u međuvremenu**...
*Ej, kako si? Sinoć je bilo...lepo:-) *
*Bilo je:-) Hoćeš da ponovimo uskoro?* :****