Ovaj bogougodnik rođaše se u njivi dok mu roditelji znjaše žito. Kao sasvma mlad pokazivaše sklonost ka odvajanju od zemlje i levitaciji uopšte pa ga roditelji dadoše u manastir da kaluđeri vide sta im je sa njime činiti.
Po dolasku u manastir on lebdaše čas onamo - čas ovamo te ga zbog toga bratstvo manastirsko cesto prekoravaše i govorahu mu: "Čovek nije ptica pa da leti, hodaj dvonožno kao i sve ostale sluge gospodnje, ne izmotavaj se, jer to nije bogougodno". Bratstvo kasnije ipak uviđaše razne koristi od ove njegove sklonosti, kao što nam tropar i kazuje:
Tropar svetom Jovanu Lebdećem
Ti koji plovio si zrakom,
poput ptice laste ili svrake
Od pomoći bivao si svakom
krov oluje kad mu upropasteIz krošnje drvećne spasavao si loptu
Deci za igranja kada zapadne
Odozgore video svu si ti lepotu
I šišarkama hranio si gladne
http://www.serbia.se/blogg/wp-content/uploads/2009/03/januari.png
i kako da ga ne voliš? :DDD
Milenko Sveplutajući
Sve dok ga jednom dok je aterirao
ne spazi lovac, pa budući pjan,
kroz sveto telo mu sačmu prosvirao,
pa viknu: Džeki, koliki fazan!
Trči donesi, bubac će tebi!
A kada pseto priskoči brzo
Ovaj je samo još nogom trzo...
Šta dalje beše, o tome već ne bi...
Gde je bio letos, kad sam skidao crep sa kuće :D