Živahna

-I?
-Šta ''i''?
-Šta se praviš prost? Pa dao sam ti gajbu prekjuče da privedeš koleginicu na prvi kres. Pričaj kako je bilo...
-A to?
-Da to! Kao fircaš svaki dan pa ne znaš šta me kopka? Balaviš za njom mesecima i sad mi se foliraš. Hoću detalje bre!
-Pa šta da ti kažem? Jednom rečju, živahna.
-Hm, definiši živahna.
-Pa eto, na vratima krenula da mi glaba Džonsona i dok nismo krenuli kući nije me pustila. Šibao sam je u sve rupe, u svakoj prostoriji, na svakom parčetu nameštaja, na podu, pod tušem. Lu-di-lo!
-Pa i jesi pričao da ti deluje kao kurožderka. Znači, dobro si je procenio?
-Više nego dobro. Kad sam mislio da ne mogu više, dokazala mi je da mogu, a tek što je glasna? Pravo derište. Mislim da je cela zgrada čula...
-Ahaa, znači zato me komšije gledaju sa rispektom i zovu na vopi?
-Vrlo lako moguće. Kako me sve nazivala i hvalila kako je dobro arčim, očekuj da ti i komšinice počnu dolaziti na vrata sa tanjirima punim kolača.
-Joj hvala ti ko bratu...

-jedan dan kasnije-

-Šta ti je to na glavi? Taj zavoj...
-A to? Pa njen muž Sekvoja te tražio. Toliko je bio živahan, da nisam stigao da mu dam tvoju adresu.
-Joj, hvala ti ko bratu.
-Posle jesam...