Živi svaki dan kao da ima još 200 godina života

Сасвим јасно, не живи сваки дан као да му је последњи. Далеко од тога. Он се развлачи, он се отеже. Он се кани. Он је у једном дану, или у једном месецу, у стању да не уради ништа, или бар скоро ништа. Он је данас устао из кревета, није се умио, али је зато пишао! Он се одмара, уморан је. Или није уморан, па се не одмара, можда само тако изгледа. Нормалан човек би се на његовом месту одавно убио, али он уопште не разуме зашто би се ико нормалан убио да је на његовом месту. Он је прошле године имао план како да преуреди своју собу: требало је да премести фотељу поред прозора. Али, он не мари што га није остварио. Сутра ће, или неки други дан, можда. Његове године тек долазе, и он их има на претек! Он сигурно вуче корене са Галапагоса, за податке статистичког завода о просечном животном веку у Србији он не даје ни пишљива боба.