Život jednog prosečnog vlasnika malog ili srednjeg preduzeća u Srbiji

Kad je bio klinac, uvek je bio najjači šmeker u školi i svaku ribu je jebao.
Auto je vozio još sa 13, 14 godina kad je išao u susedno selo da pokupi neku ribu.
Sa 20-tak godina je uveliko radio kombinacije na sitno.
Sa 25, 26 je počeo da radi kombinacije na veliko, švercuje kožne jakne iz Turske i Bugarske, šećer i da prevozi vozila sa Kosova i iz Bjelog Polja.
Sa 27, 28 se oženio i kriminalne radnje više nisu prioritet, sad treba da otvori neki polu-legalan biznis i da se smiri.
Prvih 3, 4 godine je radio 20 sati dnevno.
Posle toga je polako uveo ženu u posao i prepustio joj većinu obaveza, dok on samo uskače kad neki problem iskrsne.
Posle 7, 8 godina na poslu, sve obaveze je svalio na ženu, a on ide na bazen, saune, masaže, ima 300 različitih hobija i po 5 sati dnevno sede po kafićima.