Život pre interneta

Питаш се како си мог'о? Е, па мог'о си... Није ти ни било важно дал' има нешто ново на фејсбуку, јер је осмобитна Sega била једини вид дигиталног играња, а шеснаестобитна врхунац дигиталне технологије... Тад си се лепо играо са комшилуком, типа клинци, а јок са паладинима и мејџовима БРЕ!! Ниси имао опсесију да закољеш некога, тако што му са кутије скочиш на главу код дабл-дора. Другови су ти били уз дупе, а јок из неког тамо града. Ако имаш родбину ван државе, чекаш лепо лето да се видите, а јок, Skype... Еееее, то су била времена... А сад? Другове са којима си на ношу пишао, виђаш само кад изађеш из куће да би у исту пустио мало свежег ваздуха и избацио сав смрад који се нагомилао у вакууму твоје главе, пошто мозга немаш! Што рече Хер Жика: ,, Ја кад сам био дете, ми смо пушћали змајеве, а не видео касете'', а ја на то додајем: ,, и били смо се међусобно, а јок емкама и калашима''... Јебем ти ја овакав живот!