vukajlijarečnik
prijava

Zlatko Vujović

Nekadašnji igrač Hajduka i kapiten reprezentacije Jugoslavije je bio poznat po tome da je svojim neverovatnim promašajima kidao živce i najsmirenijim ljubiteljima fudbala. Bio je Fernando Tores pre Fernanda Toresa, Šćepović pre Šćepovića. Ljudi su barabar sa njim pljuvali sve tadašnje slektore, a najviše Ivicu Osima, čiji je bio ljubimac, jer mu je gotovo uvek bio jedini napadač u postavi, a sa njime je i gol često bio misaona imenica.

Međutim, Zlatko Vujović je bio neviđeno koristan kao igrač iz drugog plana. Dva njegova centrašuta su prethodila nekim od najvažnijih golova u istoriji reprezentacije Jugoslavije. Prvi je bio 1983. u Splitu kada nas je Ljubomir Radanović u poslednjim sekundama meča odveo na Evropsko prvenstvo u Francuskoj, a drugi u Veroni 1990. protiv Španije kada je Piksi poslao Martina Vaskeza po dve četvrtine sa mesom i litar jogurta i smestio loptu iza leđa Zubizarete.

U sadašnje vreme, Zlatko Vujović je lik iz kraja koji je neviđeno smotan kad je muvanje u pitanju, ali koji često ume da bude veoma nesebičan i da mu pomogne nekome da smuva neku devojku. Na njegovu žalost često se zaboravlja ili se uopšte ne zna da postoji i njegova zasluga, a i dalje mu se pamte sopstveni gresi.

- Šone, je l' idemo večeras na žurku kod Milice?
- Idemo. Zvao sam i Stoleta.
- Jaoj, što si zvao Stoleta?! Rasteraće nam onako smotan sve ribe. Imao zicer koj Lane, dao sam mu ključ od stana, a on je odveo u park da joj priča o sazveđima na nebu i otpratio je kući. Što bi moj otac rekao, promašuje prazan gol kao nekad Zlatko Vujović.
- Nemoj, Miki, tako. On meni nabacio Ljilju, kao Zlatko Vujović Piksiju protiv Španaca. Ja sam samo onako usput rekao za Ljilju pošto se znaju dugo. Cimao je da izađe sa nama, pričao joj sve najbolje o meni, čak je išao kod Branka u Rumu za neke skripte koje su joj trebale. Ona položila ispit i pristala da se vidimo. Kad smo izašli, na finjaka se izvukao, kao imao je nešto važno da odradi. Ja sam cele večeri ostao sam sa Ljiljom. Prodao joj par finti kao Piksi Martinu Vaskezu i Zubizareti i lagano smestio loptu u mrežu. Stole centrirao, ja odradio svoj deo posla i sve ostalo je istorija.
- Opaaaa! Gol?!
- Het-trik, buraz! Bez vađenja!
FSFender Stratocaster · 8. jul 2015.
Komentari · 18
BG
bata gugi8. jul 2015.

sve se isti autori ponavljaju na listi za odabrane jebali vas oni u dupe
de si bre fendere jebo te klinikli lolo

DI
director©8. jul 2015.

ako si propustio da pomeneš i batu Zorana, a čini mi se da jesi
onda si se zajebo

oni su bili stereo užas

FS
Fender Stratocaster8. jul 2015.

De si, Gugi, jeb'o te Čegi, kad vas mešam jer prosiparte isti pojzenizam i renensansu. Lololo

Direktore, Zoran Vujović je nije bio neka kiksara, ali ni neki velemajstor, tako da nije bio u prvom planu.

DI
director©8. jul 2015.

i dalje tvrdim da treba definisati "Braću Vujović"
nacija, koja je oduvek bila veliki selektor, se pod Miljanićem bavila sastavljanjem tima od 9 igrača, jer su 2 bila rezervisana

FS
Fender Stratocaster8. jul 2015.

Ne zaboravi i Mirsada Baljića. Pored živog Marovića, on vodi ovog balvana sa Grbavice u Italiju. Ili kad umesto Jurića i Najdoskog poveo Spasića i Panadića. Mnogo me nerviraju ljudi koji veličaju Osima. On da nije bio seljački trener i kukavica, Željezničar bi igrao finale Kupa UEFA, a mi bismo bili najmanje treći u Italiji. A tek njegovi biseri protiv Engleza sa Ravnićem i Radačom na golu. Da nam je Ćiro Blažević bio selektor, bili bismo svetski prvaci.

DI
director©8. jul 2015.

braća su generacija pre mirsada baljića žvake, čovjeka čiju fintu kruži noga iznad lopte i dalje proučavaju sve ozbiljne fudbalske škole :)

ćiro je pokazao da ne zna ništa kad je procenio prosinečkog
ŠVABO BOG! ono kad je izašo da ne gleda penale protiv italije, ono više nije bio fudbal nego čist rokenrol jarane

AG
Agilni9. jul 2015.

Naiđoh na ovo sad...

Citat:Bordeaux’s celebrated Vujovic brothers Zoran and Zlatko were another fraternal pairing to endure semi-final penalty heartache. A place in the final of the 1987 UEFA Cup Winners’ Cup final was at stake when Zlatko’s nerve failed him in a shootout against Lokomotiv Leipzig. Unable to take his spot-kick for fear of missing, he sent his brother up in his place. Inevitably Zoran missed, though it is not clear if the Vujovic boys engaged in recriminations afterwards.

Plašio se promašaja, haha. Pravi napadački instinkt :)

FS
Fender Stratocaster9. jul 2015.

Ahaha! A nije smeo da izvede penal ni protiv Argentine. I to nam je bio kapiten. Ako je neko tad trebalo da bude kapiten, to je bio Sušić. I sa 35 godina je bio majstor. Inače, braća Vujović su imali veliku želju da igraju za Zvezdu. Zoran je igrao u sezoni 1989/90 misleći da će tako lakše izboriti mesto za Italiju. Bio je rezerva Juriću i izgubio je status reprezentativca. A i Radinović je igrao više od njega.

Inače najbolji pokazatelj koliko je Zlatko Vujović nikakav napadač je onaj njegov gol protiv Norveške, kad je tek iz drugog pokušaja ubacio loptu u gol iako je nosio bukvalno sam loptu 60-70 metara. Ustvari gol je dao tako što mu se lopta odbila od noge posle starta jednog norveškog igrača.

Citat:ćiro je pokazao da ne zna ništa kad je procenio prosinečkog
ŠVABO BOG!

Ćiri je malo proradila sujeta jer mu je Đuro Prosinečki zapretio da će sina odvesti iz Dinama, ako mu ne da šansu. Ćiro za inat nije hteo i hvala mu na tome. Ali da je bio selektor u Italiji, Prosinečki bi mu 100% igrao u startnoj postavi. Za mene je Osim bio i ostao seronja i precenjen trener. Dobar je bio za male utakmice u velikim je uvek brljao. Zbog njegovog gubitničkog mentaliteta smo i pukli od Nemaca čak 4:1. Čak je i Piksi pričao da su svi već računali da će izgubiti od Nemačke i da su se svi skoncentrisali da NE IZGUBE od Kolumbije jer se sa 3 boda (pobeda je tad bila 2 boda) išlo u osminu finala.

Prijavi se da bi komentarisao.