Početni stihovi poznate pesmica našeg domaćeg kantautora.
Zvijezde poznate diljem cilog pokvarenohrvatskog Balkana, Đorđa Balaševića (poznatijeg kao nećudavamkažemkako he heee) čiji se uvodni stihovi koriste da bi nekoga prekinuli u pričanju dosadnih, prežvakanih i sto puta preslušanih tužnih priča.
Spora muzikica svira u seoskoj kafani. Alkoholne mušice se goste opojnim isparenjima prosutog piva i smrdljivih zidova dok se iz ugla čuje priča trojice sagovornika, vidno ožderanih, polu-sklopljenih kapaka koji sede za stolom zatrpanim praznim flašama i punim pepeljarama.
Sagovornik 1: Mogli bi ovo leto otići malo do Crne Gore. Malo da oladimo dupe u moru i navatamo kakve brđanke tamo. Ko im jebe mater...
Sagovornik 2: Mogli bi brate. Nisam bio dve godine na moru a sa ovom mojom mi se ne ide. Kenjaće mi stalno. ZNAM! Slagaću ovu moju harpiju da idem kod tetke u Sombor. Taman da osolim kurac svežom pičetinom. Važi se batice!
Sagovornik 3: I ja kažem DA! Sećam se pre dve godine kada sam zaglavio sa nekom ribom tamo posle fajronta na plaži. Kurva me odžeparila. Nisam imao za kartu za nazad. Morao sam da stopiram od Sutomora do Srbi...
Sagovornik 2: Evo ga opet sa njegovim drž-da-uguram pričama! DA ZAPEVAMO!
Sagovornici 1 i 2: ZNATE L` PRIČUUUU O VASI LADAČKOOOMMM? I JA SAM JE TEK ONOMAD ČUOOOO
Sagovornik 3: E jeste govna!
Sagovornici 1 i 2:ZNALI SU GA SVI BIRTAŠIIIIII. TRAŽIO JE SPAS U ČAŠI ALI NIJE MOG`O DA GA NAĐE...
tako sa caletom pricas?
MINUS!