Zombi apokalipsa u Srba

Кардинална грешка ходајућих мртваца.

Видите, доступан материјал који се бави тематиком неке глобалне заразе која би од људи направила полураспаднуте ходајуће лешине се ограничава на једно сто до двеста филмова у оптицају (од којих је једно десет до петнаест гледљиво) и нешто више од двадесет новелизација тих филмова које нису ни за курац красни, па ћемо применити градиво у нашим условима.

Сад, строго хипотетички гледано, нека најезда крене ка Балкану. Почиње од аеродрома и граничних прелаза, пошто никоме сем "Зони Мртвих" није пало на памет да апокалипсу започне у овој забити. Шта се дешава?
Аеродром "Никола Тесла" је у ризику да буде потпуно прогутан у хаосу зомби навале, пошто је један од путника на лету из Истанбула, нека буде Турчин, симболике ради, донео са собом заразу. Изгрижена стјуардеса почиње да баханалише по авиону, што за резултат има да по слетању из истог покуља маса зомбифицираних Турака (опет, симболике ради) који почињу да нападају и гризу све живо на шта наиђу.
Будући да је аеродром пун странаца за које ћемо аутоматски претпоставити да су европска или америчка говнарија која ће да паничи и не ради ништа конструктивно. С тим закључком, аеродром пада под навалом. Навала се брзо шири ка Београду.

У року од два дана, Београдом лутају хорде пензионера, студената архитектуре, омладинаца ЛДПа и остале багре неспособне да се брани, бауљајући у лову на скривене преживеле, углавном слабо наоружане.

Наравно, ту се апокалипса завршава. Негде око приласка Сремчици, зомбији наилазе на препреке, приграђане наоружане до зуба и веома, веома надркане. Последње ствари које ће чути су пуцњи и непревазиђена лирика Марине Туцаковић.