Zrela žena
Žena koja tačno zna šta hoće.
Ona koja me uvek gleda pravo u oči kada se mimoilazimo na ulici.
Nikada me ne gleda u prepone ili na stranu. Ponekada vodi i nekakvo vanbračno dete sa sobom. Dete se uvek nekako landara za njom kao prazna traktorska prikolica po seoskoj kaldrmi, zato što nisu navikli da se šetaju zajedno.
Stil oblačenja joj je skoro uvek isti.
Voli drečave majice na najtanje moguće bretele, iz kojih joj uvek kipe ogromne grudi ili tesne majice sa šljokicama. Ponekad nosi i mini suknje, ali uvek bez čarapa. Tako svi vide njene mlečno-bele i relativno mlade celulitične noge u laganim i kao papir tankim sandalama "na prst"...
Ona je ostavljena, prevarena i razvedena, ali "ne svojom krivicom"! Ona takođe veruje da sezona lova nije još uvek završena.
Ona više nije uplašena. Ona više ne može da pogreši. Ona je sada najzad dovoljno pametna i mudra da zna tačno šta hoće.
Hoće muškarca njenih godina ili starijeg (mlađeg nikako jer taj nema para!), na koga može da se osloni. Hoće nekoga ko će da je razume kao ženu. Hoće nekoga ko će da joj pruži sve ono što ona inače zaslužuje.
Hoće čoveka koji nije kao svi oni prevaranti i jajare u njenom životu.
Hoće čoveka koji tačno zna šta hoće, kao što i ona tačno zna šta hoće.
Naravno, ona nema pojma da na svetu ne postoje muškarci koji tačno znaju šta hoće i da postoje samo muškarci koji tačno znaju šta neće.
...Oni muškarci koji tačno znaju da neće baš nju.
