Žvaka

Postoji veliki broj različitih žvaka, kao što postoji i puno različitih žvakača.

Postoje kao prvo one žvake, koje dobiješ za kusur. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Preslatke su kad ih tek uzmete i lako se mrve. Ma kako dobar žvakač bili, posle kratkog vremena one izgube svoju čar i više vam nisu interesantne. Čak šta više, izazivaju bol u vilici i stoga želiš što pre da je se rešiš. To su one žvake za jednokratnu upotrebu. Sa njima može da se napravi jedan ili čak nijedan valjan balon.

Zatim postoje one koje su malo skuplje. Desetak dinara komad. E one su već druga priča. One su slatke taman, i malo mekše od prethodnih, i sa njima, ako si iole bolji žvakač možeš dobro da se provedeš. Sa njima možeš napraviti poneki balon, i nisu preslatke. Sa njima možeš da provedeš više vremena. Mislim, u ustima su prijatnije. Ipak, nakon nekog vremena jednostavno shvatiš da to nije to. Ma koliko se ti trudio, ona te više ne zadovoljava ni u kom smislu. I zbog toga završava kraj one prve. U kanti.

Potom postoje žvake, koje zaista gube svoju slast nakon svega pet minuta, ali nije to ono po čemu su poznate. Ono što ti se najviše sviđa kod njih jeste to što možeš da praviš balone koji jebu kevu. Uvek. I kad god hoćeš. Možeš je staviti u usta za katolički Božić, a one će i za Srpsku novu godinu biti iste po tom pitanju. Pravićeš sa njom balone zbog kojih ćeš oslepeti na trenutke kada ti se zalepe za čelo, kada pukne o taj prekrasni i preveliki, nikad predvidljivi balon. Ako ćemo realno, i nema nekih zamerki povodom ovih. Jedina stvar je što nikad ne znaš kad je dosta. I mogao bi da je žvaćeš dan- noć.

Sve dok ne uzmeš orbit. Ona je najbolja.The Žvaka. Međutim, odmah da kažem, svaka orbit jeste dobra. Ali samo najbolji žvakači mogu izvući najlepše iz nje i iz sebe.
Pravi majstor zna. On zna da sa tom žvakom moraš postupati kao sa kraljicom.

Ne navališ odmah da je žvaćeš kao da ti je poslednja stvar koju si stavio u usta. Ne. Prvo i najbitnije, čekaš najbolji trenutak kada ćeš je staviti, jer nije svaki trenutak idealan. Možeš se zajebati pa je staviti pre ručka, pa je moraš baciti dok je još slatka. Ne ni to naravno. E sad kada je došao taj momenat, prvo je staviš da ti stoji na jeziku par trenutaka. Kao bombonu. Osetićeš svu slad ove prelepe žvake, kao i njeno istančano peckanje koje će ti samo terati vodu na usta. Onda ćeš je polako šetati po ustima dok ne spadne taj slatki sloj i dok ne osetiš svaku poru na njenoj površini. A onda ćeš polako pregristi jednom. Pa još jednom. Pa još jednom...

I u tom trenutku biće ti jasno, da ona nije kao druge. Ona izaziva napetost svih tvojih čula. I razliće ti se osmejak preko lica dok budeš žvakao. A onda ćeš napraviti prvi balon. Ne preveliki, ne premali, neće pući i zalepiti se za nos. A onda ćeš shvatiti, da je to ta žvaka. Najbolja. Nju nećeš tako lako baciti. Ona ima dobre osobine svih prethodnih, a nijednu manu. Nju ćeš zalepiti ispod tanjira da možeš da nastaviš kasnije. Ona ti nikada ne dosadi.