Ništa te ne kapiram al' slobodno ti nastavi.
- I tako ti ja brajko moj za polifazni motor nađem da je najbolje da ima 3 faze.
- Mhm.
- Jer se tako naravno dobija najpovoljniji oblik rotacionog magnetnog polja.
- Zvuči jako interesantno.
- I jeste! Ako još napravim pun rotor sa šipkama...
Ја и кад не капирам, подстичем овакве приче о буџевинама, јер због нечег волим да их слушам.
Овде бих, нпр, питао: "Чекај мало, а како мислиш да решиш индукцију?", или тако нешто, прву глупост која ми падне на памет. Ето приче, ето задовољног човека.
Ја, заправо, завидим техничарима (машинци, грађевинци, електричари...) на њиховом начину размишљања, на њиховом поимању живота и света. Свет организован по бинарном коду (0-1, јесте-није, тачно-нетачно) сигурно би био рај на земљи. "Да" и "Не", нема ништа између. "Можда" је ђавоља измишљотина коју су пригрлили јалови, неконструктивни људи да би себи придали значај и изборили неки статус у друштву.
Nemoj se podsmevati profesiji baba sere, bez nje tvoja keva ne bi imala odakle da ti finansira studije u Bg
Oprosti, mislim da niko ne može da očisti koliko tebi iz usta izađe. Marš more u pizdu materinu.
Da su u XIX veku postojale debeljuškaste tetkice koje su prale pločice na javnom mestu Dostojevski bi verovatno rekao da svi ideali ovog sveta ne vrede suze jedne debeljuškaste tetkice. Tužna i srceparajuća scena je gledati ovu, verovatno majku nekoliko dece, kako sa melanholično pognutom glavom gura mokru krpu po patosu, besciljno, mislima i fizički daleko odsutna. Šta li misli, samohrana majka, detetu njenom treba novac za užinu u školi, na pijac svratiti kupiti 2 glavice crnog luka za čorbu, treba srknuti nešto, ova zima biće jako hladna valjalo bi uzeti nekog ogreva, jeftinije nešto naći. Drugo dete je jako bolesno već nedelju dana ne ustaje iz kreveta, oni lekovi ne pomažu ništa a skupo ih plaća... jadno dete. Samo da ovaj bol u levom kuku prođe pa ću moći da radim i drugi posao... da onda će sve da krene. Gadno boli al trpi. Proći će, uvek prođe. I ona sestra njena iz Nemačke mogla bi neki dinar da pošalje ko da joj nikad valjala nije. Šta su ti ljudi, ode tako, ima svoj život i zaboravi na najrođeniji rod. Majka se u grobu prevrće. A otac? Otac stari joj na samrti, sigurno sad puni pelene govnima. Kad će da umre? Da olakša i sebi i njoj. Te pelene smrdljive uhh. I onda dođeš ti dasa i izgaziš po mokrom tragu upravo prebrisanom. To radiš rabe božji? Mrzi te da sačekaš 2 minuta da se osuši, je li? Pa pička ti materina majmunska.
Da su u XIX veku postojale debeljuškaste tetkice koje su prale pločice na javnom mestu Dostojevski bi verovatno rekao da svi ideali ovog sveta ne vrede suze jedne debeljuškaste tetkice. Tužna i srceparajuća scena je gledati ovu, verovatno majku nekoliko dece, kako sa melanholično pognutom glavom gura mokru krpu po patosu, besciljno, mislima i fizički daleko odsutna. Šta li misli, samohrana majka, detetu njenom treba novac za užinu u školi, na pijac svratiti kupiti 2 glavice crnog luka za čorbu, treba srknuti nešto, ova zima biće jako hladna valjalo bi uzeti nekog ogreva, jeftinije nešto naći. Drugo dete je jako bolesno već nedelju dana ne ustaje iz kreveta, oni lekovi ne pomažu ništa a skupo ih plaća... jadno dete. Samo da ovaj bol u levom kuku prođe pa ću moći da radim i drugi posao... da onda će sve da krene. Gadno boli al trpi. Proći će, uvek prođe. I ona sestra njena iz Nemačke mogla bi neki dinar da pošalje ko da joj nikad valjala nije. Šta su ti ljudi, ode tako, ima svoj život i zaboravi na najrođeniji rod. Majka se u grobu prevrće. A otac? Otac stari joj na samrti, sigurno sad puni pelene govnima. Kad će da umre? Da olakša i sebi i njoj. Te pelene smrdljive uhh. I onda dođeš ti dasa i izgaziš po mokrom tragu upravo prebrisanom. To radiš rabe božji? Mrzi te da sačekaš 2 minuta da se osuši, je li? Pa pička ti materina majmunska.
Dobra defka.
Zvuči jako interesantno +