Zvučno ime

Ако би знање окарактерисали као кључ успјеха, а срећу као кључаоницу на улазним вратима у свијет славе, звучно име могло би да се представи као галантан, господски корак преко тог замишљеног прага. То је оно име које се не крије под бомбастичним псеудонимима, јер ниједан псеудоним не може да надмаши чаробни спој боја тог имена. Таква имена су, рецимо, Мајкл Џордан, или Ерик Клептон, или, ево, Петар Краљ, па и Лео Леринц. Да су се родитељи Леа Леринца којим случајем зезнули давши свом анђелчићу из инкубатора неко име типа Родољуб, овај би се стидио свога имена, макар то порицао и клео се у мајку, али сви ми добро знамо да би се стидио, па би му због тога самопоуздање било у курцу и његово упознавање са дјевојкама било би закрчено остругама, његова љевица би такође имала сасвим јадан живот, тумарала би ћорсокацима тмурна и безлична и живот би му се свео на конобарисање иза шанка.