Zvuk tišine

Posledica uspešnog zajebavanja.

Pre par godina ,jedan ćaletov drugar dao je oglas „Prodajem kuću u Vojvode Stepe.Cena tri hiljade evra. Odlična lokacija, papirologija u najboljem redu, trofazna struja.”
Nekoliko dana nije mogao da živi od poziva. Prepričali su mi nekolicinu koji su tekli otprilike ovako:
A:Halo?
B: Da?
A: 'Alo,je l' vi prodajete kuću u Vojvode Stepe?
B: Da.
A: A u kom delu?
B: Pa, u centru.
A: A koja je kvadratura?
B: Pa oko 120 kvadrata.
A: A je l' to cena po kvadratu?
B:ne,to je cena za celu kuću
* mešavina euforičnih zvukova*
A: Pa kad to može da se vidi?
B: Može ovih dana.
A: A gde se vi nalazite?
B: Pa u Zrenjaninu...
A: A kad ćete biti u Beogradu?
B: Što u Beogradu?
A: Pa da se nađemo u Vojvode Stepe da pogledamo kuću.
B:A što ja da dolazim u Beograd? Dođite vi u Zrenjanin pa idemo tamo da pogledate kuću.
A:Pa gde je u stvari ta kuća?
B: U Vojvode Stepe, čoveče, tamo kod Nove Crnje, rumunska granica, selo.Lepa kuća, nije vlažna, veliko dvorište, baba mi umrla, pa sad zvrji prazna...
*zvuk tišine*