Zvuk tišine

Пре пар година ,један ћалетов другар дао је оглас „Продајем кућу у Војводе Степе.Цена три хиљаде евра. Одлична локација, папирологија у најбољем реду, трофазна струја.”
Неколико дана није могао да живи од позива. Препричали су ми неколицину који су текли отприлике овако:
А:Хало?
Б: Да?
А: 'Ало,је л' ви продајете кућу у Војводе Степе?
Б: Да.
А: А у ком делу?
Б: Па, у центру.
А: А која је квадратура?
Б: Па око 120 квадрата.
А: А је л' то цена по квадрату?
Б:не,то је цена за целу кућу
* мешавина еуфоричних звукова*
А: Па кад то може да се види?
Б: Може ових дана.
А: А где се ви налазите?
Б: Па у Зрењанину...
А: А кад ћете бити у Београду?
Б: Што у Београду?
А: Па да се нађемо у Војводе Степе да погледамо кућу.
Б:А што ја да долазим у Београд? Дођите ви у Зрењанин па идемо тамо да погледате кућу.
А:Па где је у ствари та кућа?
Б: У Војводе Степе, човече, тамо код Нове Црње, румунска граница, село.Лепа кућа, није влажна, велико двориште, баба ми умрла, па сад зврји празна...
*звук тишине*