38. paralela

Hjong je bio miran i povučen korejski seljak. Imao je veliku zemlju, veliko srce i veliku porodicu. Ljudi su ga voleli i bio je rado viđen gost. Često je umeo da pokaže svoje dve ruke i da komšijama objašnjava kako imaju isti oblik kao njegova zemlja. Voleo je da govori da su Japanci ipak dobri ljudi i da će mu jednog dana zet biti Japanac. Onda bi sa blagim smeškom pogledao sagovornike i svojim blistavim očima ih uverio kako drugačije ne može biti. Preživeo je veliki rat, ali se to na njegovom licu nije moglo videti. Na njegovoj farmi je oduvek bilo jako tiho. Ni deca nisu bila mnogo glasna. Međutim, poslednjih nekoliko dana često je viđao helikoptere koji su obilazili njegovo selo. Jednog jutra, na putu pored njegove kuće osvanuo je neobičan znak. Na njemu je pisalo nešto na engleskom i broj 38. Ubrzo je mir na njegovoj farmi narušen. Svakog dana po stotinak ljudi je obilazilo njegovu farmu, posmatralo, merilo nešto. Hjong, kao dobar domaćin, je svakog od njih pozivao na doručak, ručak, večeru ili počinak, ali niko od tih ljudi nije govorio njegov jezik. U selu je počelo da se priča kako je Hjongova farma podeljena. Jedan deo je postao ruski, a drugi američki. Hjong se pitao za šta će tim ljudima ta zemlja kad svi oni već imaju posao. Nedugo zatim, počele su čarke po čaršiji. Dva Hjongova dobra prijatelja su se potukli oko posledica jugoslovenske neutralnosti i Maršalovog plana, a njegov rođak je streljan kao pro-japanski terorista. Za koju godinu, Hjongova farma je vrvela od vojnika i više nije bilo moguće obrađivati zemlju. U njegovom dvorištu u improvizovanom šatoru svakodnevno su se smenjivali oficiri različitih država. Jedne noći po Hjonga su došli neki ljudi. Hjong je otišao u rat.

Kada se vratio iz rata, njegove kuće više nije bilo. Tu je bila jedna pusta zona u kojoj se čula propaganda sa gigantskih zvučnika, a ništa nije ni ukazivalo da je tu nekada postojala njiva, kuća ili život. Na neki način je bio srećan zbog toga. Srećan, jer je njegova prošlost duboko zakopana i preorana bombama da ga ne podseća na ružno vreme kada je bio samo jedan prost seljak i nije imao pojma o savremenom svetu i političkim kretanjima na međunarodnoj pozornici. Njegova porodica je živela sa druge strane bodljikave žice i to im nikada neće oprostiti. Opsovao je kapitalizam glasno, pljunuo, pokazao srednji prst brdima koja su se nazirala u daljini i krenuo nazad u pratnji svoje jedinice.