Prijava · Registracija
68 : 2
16-em-plus     16-em-minus
69 : 2
68 : 3

Vinjak i kisela

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

- Eno ga Žare. Ajde da sednemo kod njega.
- Gde si pošo? Je l' čuješ koja pesma gruva?
- Dva galeba bela. Pa šta s tim?
- Šta s tim?! A šta pije?
- Vinjak i kiselu.
- Šutnula ga je Maja, moronu jedan ograničeni. Imaš sporo paljenje ko jugo u februaru.
- Šta da radim, stao mi mozak. Pa, ajmo da ga oraspoložimo malo.
- Ne trebamo njemu mi sad. Vinjak i kisela su dovoljni.

278 : 51
16-em-plus     16-em-minus
279 : 51
278 : 52

Nedeljko Bajić Baja

За разику од својих, 10 година што млађих, што старијих колега који су умишљени фрајери отромбољених трбушњака и подлактица у јефтиним копијама Југо босс одела које облаче док на сплавове изводе најјефтиније плаћене фуфице Београдских бордела, овај момак средњих година успешно носи свој надимак и важи за једног од главних шмекера на фолк естради. Не послује са ГРАНДиозним издавачким кућама и њиховим мишевима, вози искључиво префињене аутомобиле (не мечку к'о сваки ганци), у спотовима користи искључиво културне рибе. Овај момак се не може наћи у таблоидима од 49 динара. Једном речју Баја.

174 : 6
16-em-plus     16-em-minus
175 : 6
174 : 7

Pozdravljam

Најкултурнији одјеб.

Не желим, нећу, не интересује ме, али сам довољно човек да те не отерам у пичку материну.

- Јел' имаш нешто испланирано за вечерас?
- Шта знам, вероватно ћу да седим кући, пустим неки филм, јебем ли га.
- Ћеш са мном и Маром у Бигз, свира Нежни Далибор?
- Поздрављам.

112 : 15
16-em-plus     16-em-minus
113 : 15
112 : 16

Tehnološka nepravda

Stanje u kojem su svi ljudi oko tebe na većem tehnološkom nivou, iako su od njih informatički pismeniji bili srednjovjekovni lubeničari. Kada je riječ o tome ko ima najzajebaniji računar, telefon ili miš, uvijek su u pitanju poluretardirane protozoe sa viškom hromozoma. Jebeni Marfijev zakon, neobjašnjena hipoteza Steve Orlića nazovi kako 'oćeš. Dok ja sjedim za hevlet-pakardovom mikrovalnom i skidam manastire od Fruške gore do Gazimestana, on igra soliter sa otvorenim fejsbukom i jutjub klipom u kojem internacionalni lopov Goran Bregović ispušta krikove slične crvenom klokanu za vrijeme parenja. Pored toga što su mu mama i tata kupili Cernov superračunar sa plazmom širine Albatrosovih krila, koji može pokrenut' Krajsis na najvišoj rezoluciji, ne on je ipak dovoljno malouman da još uvijek gleda filmove na media plejr klasiku. Zaboga. To je ravno da dadneš Kristijanu Goluboviću džedaj mač. Koji će njemu to kurac, on ne zna sijalicu zavrnut', njegov mozak je opran na ruke. U ovakvim situacijama ne vrijedi ona "Znanje je moć", džaba nema zanata bez alata. Maler.

-E, buraz znaš li neku dobru igru? Dobio sam računar od 'iljadu evra.
-Jooj, Far Kraj trojka, Maks Pejn trojka ima ih bruku.
-Ma ne, mislio sam nešto kao Fifa ili Winning Eleven. Znaš možda kako da to skinem?
-Imaš ti moj broj?
-Imam, imam.
-De izbriši ljeba ti, i goni u kurac međede jedan. Bolje da ti je otac na panj svršio.

147 : 12
16-em-plus     16-em-minus
148 : 12
147 : 13

Živa soda

Натријум хидроксид. Каустична сода. Хемијско једињење, које у додиру са водом или влагом доводи до јаке реакције при којој се ослобађа велика количина топлоте. Користи се за отпушавање цеви, јер има невероватну моћ нагризања и сагоревања материја које можемо наћи у канализационим цевима (читај: разних гована). У не тако давним временима, најсуровији облик женске освете за неверство. Баца се у очи и сигурно доводи до трајног оштећења очињег вида, а неретко и до смрти. Претња која сваком расном плодитељу ствара кнедлу у грлу и осећај несносног бола у пределу очне дупље и ретине.

- Гледаш, Миленко, гледаш?
- Није бре, Живана, очију ми, гледам онај шпедитер тамо, има гуме на ваздух, није му то лоше, па реко...
- Море, кад ти ја бацим живу соду у очи, нећеш видети ни сунца ни месеца, а камоли да ждракаш у сисетине којекаквих белосветскох курвештија, шчуо!
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Шта би Миленку, представи се преко реда?
- Ниси чуо? На'ватала га његова Живана док се пентрао на Јулу маџарицу. Бацила му живу соду у очи, цврчао је и док су га спуштали у раку, сирома'.

312 : 18
16-em-plus     16-em-minus
313 : 18
312 : 19

Old skul

Šamaranje mačora na suvo . Ništa pornjave na internetu, telefonu, DVD-iju, pa ni na VHS-u. Čak i korišćenje časopisa kao stimulansa nije dozvoljeno. Dovoljno je sjećanje na gole noge učiteljice u školi, ili na dekolte radnice na trafici. Kad je mogao đed' Mitar prije po' vijeka, možeš i ti! Za tradiciju!

160 : 11
16-em-plus     16-em-minus
161 : 11
160 : 12

9 dana, 2 noćenja

Маркетинг путничких агенција који постаје јаснији тек када прочитате програм путовања у неку од престоница у Европи.

Први дан - Београд: паковање ствари које ћете понети у Праг.

Други дан: Београд: још паковања ствари, не можете да спавате јер једва чекате да видите Праг!

Трећи дан: Београд: Још увек не можете да спавате, провера пасоша и осигурања.

Четврти дан: Полазак у Праг из Београда испред Сава Центра у 8 ујутру.

Пети дан: Одмор у Суботици, топли сендвичи.

Шести дан: Долазак у Праг у 3:40 ујутру.

Седми дан: Спавање у Прагу, коначно.

Осми дан: Спавање у Прагу, опционо разгледање плафона у хотелској соби.

Девети дан: Повратак у БГ.

Све то за само 135 евра.

235 : 12
16-em-plus     16-em-minus
236 : 12
235 : 13

On to od sreće

Razlog ćaletovog napuštanja prostorije, kada ćerka dovede svog dečka na upoznavanje sa matorcima.

- Mama, tata, evo dovela sam mog dečka da ga upoznate. Zove se Mustafa.
- Dobri dan mama i tatko. Oćemo nešto popijemo pičke ?
- Još uvek nije baš naučio srpski kako valja. Hihi. Radi u jednom noćnom klubu, baš je dobar dečko.
- Jao ćero, pa baš je sladak sa tim turbanom i u toj haljini. Jel da Tiosave ?
- Hm, da. Idem ja. Moram da očistim pušku... Mislim sataru da naoštrim... Mislim da pojebem komšijinog kera... Mislim idem malo da prilegnem.
- Mama, što ode tata ? Da mu se možda ne sviđa Mustafa ?
- Ne ćero, ni slučajno. On to od sreće.

236 : 20
16-em-plus     16-em-minus
237 : 20
236 : 21

Etno

Nastaje kada Željko Joksimović i/ili Jelena Tomašević pevaju pesme Novih Fosila uz pratnju šuplje goveđe kosti.

126 : 22
16-em-plus     16-em-minus
127 : 22
126 : 23

"Voleli ste film, obožavaćete seriju!"

Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.