Vrijeme u koje prosječan srpski student shvati da sutra rano ujutru ima ispit koji mora položiti i za koji ima da uči dok se ne onesvjesti.
Inače, postoji savršeno dobro opavdanje za svako odlaganje početka učenja.
I tako, kad sam htjela jutos rano da ustanem da učim, nije mi zvonio sat, nisam ja kriva što sam se uspavala, onda sam morala da odmorim malo od spavanja i valjam se još par sati po krevetu (pa zar da učim tako umorna?!), a morala sam i jesti, obezbjediti sebi energiju da mogu početi učiti, e onda nisam mogla da učim tako sita, mislim-krv iz mozga ode u želudac radi varenja hrane i učenje nije učinkovito, pa dok sam odmarala morala sam da se nakačim na sve moguće sajtove, pročitam sve definicije i odgledam sve postere na vukajliji, pročitam sve novine na netu, opet dođem na vukajliju, odem na fejs, provjerim mejl, e onda sam opet ogladnila, i opet ista priča, onda sam bila umorna od nerada, pa morala da odmorim par sati, čujem se sa društvom, malo ramišljam o svemu osim učenja, i onda... mi pade na pamet taj nesrećni ispit...
Hajde sad ću učiti, još samo da napišem defku na vukajliji...
Mislim, matematika je totalno laka, brzo ću ja to naučiti...
Udarni termin za molitvu.
Vrijeme kada se sjetimo radit važne stvari.
Mama: Šta radiš, zašto ne spavaš, vidiš koja su doba?
Ja: Pa učim.
Mama: Pa kad ti je ispit?
Ja: Pa sutra u 8.
Mama: Jesi se sjetio učit 5 do 12.
