Kada nasem coveku okacis akreditaciju oko vrata, njegovoj sujeti si dao bozansku moc. Postaje osioniji, gleda popreko, ne javlja se svakome, daje sebi za pravo da zaustavlja, pretresa ljude, znaci postaje mali Bog. Slicni primeri su sa lastinim kontrolorima koji bi te hapsili samo da imaju ikakvu znacku, nista ne zaostaju ni "opasni" momci iz security agencija koji masu sa puskama i imaju cak i znacke.
Cim nas covek oseti da ikako moze da utice na nekog drugog, tj. da neko drugi u bilo kom smislu zavisi od njega on postaje pokondireno cudoviste.
Akreditacija je ono što se nalazi oko vrata nadobudnog novinara koji sve dok ima tu stvarčicu misli da može da prođe kroz tebe,da ti stane na nogu,da te gura sa leđa i da glasno,na javnom mjestu, neodobrava to što ga ti nisi pustio u prvi red...
Akreditacija u tim momentima prestaje da bude plastificirani papir sa podacima okačen na trakicu i postaje seksualni objekt,jer u tom trenutku želiš da gurneš tu istu akreditaciju novinaru u dupe dok mu je još okačena oko vrata,i da ga onda pustiš da se šetka okolo sa blaženim izrazom lica...
Na ulazu u salu,neki koncert je u pitanju,žučno se raspravljaju sekjuriti dečak i novinar:
-Novinar:-AMA ČOVEČE,IMAM AKREDITACIJU,PUŠTAJ ME UNUTRA!!!
-Obezbeđenje:-NEMOJ DA TI JA TU AKREDITACIJU U DUPE NABIJEM!!! MARŠ KUPUJ KARTU!!!
Nesto sto vecina nasih privatnih "Fakulteta" nema.
Kada dižeš kredit za studijsku godinu kako bi i dalje mogao prisustvovati fakultetskim obvezama.
