Babina kuhinja

Omiljeno mesto klinaca, a i omladine uopste. U doba brze hrane i pomodarstva, babina kuhinja je nacionalni park gastronomije, zasticen od uticaja jednog od navecih zla danjasnice, moderne kuhinje. Tu se jela spravljaju u svom originalnom obliku, pod dirigentskom kutlacom, ovde opstepoznatog bica, nase babe.

U babinoj kuhinji necete videti piletinu premazanu senfom, sarmu sa pavlakom, krompir punjen margarinom...Ne, ne, cak ni splacinama iz Italije, ovde nema mesta, osim uz neke modifikacije (srpska pica). Naravno, u babinoj kuhinji kvalitet ne ide bez kvantiteta. Koliko god pojeli, uvek ima jos.

Ipak, ova endemska vrsta, baba kuvarica, polako izumire. Za 50-ak godine nece vise biti dobre sarme, podvarka, pasulja sa slaninom (ili slanine sa pasuljom). Deca ce se svadjati gde se sluzi najbolja pica (i u pravom i u prenesenom znacenju).

-Rucak, kuci, spremila keva:
Keva: "Ajde da jedes"
Ja (dotrcavam kao pas): "Sta ima?!" (sedam za sto)
Keva: "Argetinski cevapi"
Ja: "Sta ti je to ?!!"
Keva: "Pa to su ti cevapi sa jajima, krompirom, biberom i persunom u sosu od slatke pavlake, majoneza i belog luka"
Ja (ustajem): "E, nisam sad nesto gladan, nego odo' cas do babe zaboravio sam juce tamo jednu knjigu"

-Posle pola sata kod babe:
Ja: "E, cao, baba, ja dos'o da vidim sta radis (ajde pitaj me jel hocu da jedem)"
Baba: "E, pile babino, taman si dos'o na prebranac, evo upravo izas'o iz rerne"
Ja (balavim): "Ma neka, nisam bas gladan, drugi put...(Toooooo!!!!) "
Baba: "Pa kako, sine, da ne jedes, da vidis kakav je pasulj, ne moz' kasikom da zahvatis od slanine i rebarca..."
Ja: "Pa dobro, aaaajde, al' necu mnogo...(al' cu sad da se raspicim!!!)