Najvarljiviji osećaj koji može uhvatiti čoveka, koji se iz svog provincijskog mesta uputio u Beograd ili- što je još češće-u dijasporu, radi uhlebljenja.
Bila je to neka sumorna zima, ajde recimo devedes` i neke, kada zbog nedostatka benzina nije moglo iz rodnog Prčilovca ni lokalnim busom da se ide do najbližeg grada, pa se zaputilo pešice. Posle toga, iz voza u voz, iz busa u bus, bacanje poslednje marke koju si pozajmio od druga na izlaznu taksu i mito za mađarske lopuže... Dva dana kasnije, stiglo se nekako do "Beča u Njemačku". Tamo je neki nerođeni stric od nesuđenog zeta uspeo da ubedi gazdu da te primi da kopaš kanale...
No, to je bilo pre šurnaest godina. Ti si sada svoj čovek, zarađuješ više od srpskog akademika i uželeo si se rodne grude. Zahvaljujući društvenim mrežama, čuješ se sa svojom familijom svakog dana, sa nećakom koji se nije ni rodio kada si ti zapalio preko grane svaki dan igraš "Texas Hold`em Poker". Ni društvo iz škole te nije zaboravilo. Tvoja nekadašnja ljubav se još nije udala i flertuje sa tobom preko Fejsa. Ko zna, možda vas vreme i prostor nisu toliko udaljili...
Okej, razmišljaš čak i da se vratiš, ili makar da pomogneš svojima. Ali najpre da ih jednom kako treba obiđeš.
Vreme je prošlo, ružne stvari su izbledele, idilična slika zavičaja je ostala...
Bembara najzad usporava, kada vozač prepoznaje obrise svoje rodne grude. Jeste da se mapa na naviju izjebala odmah posle Beograda i da je sada na ekranu samo strelica, zbog čega si sa raznim seljacima morao da oživljavaš sećanje na zavičajnu geografiju. Zapravo, posle nekog vremena shvataš da si zalutao zbog toga što je NATO skenjao nadvožnjak, pa moraš raznim vukojebinama i preko potoka do svog sela. Sreća, pa Bembara ima dobre amortizere.
Auto se zaustavlja u centru sela. Podsvesno si očekivao nekakav veliki doček, ipak si ti čovek od integriteta, niko u selu se nikada nije nafatirao tolike love.
Međutim, jedini koji je iole pridao pažnju tvom teatralnom dolasku u rodni kraj su klinci, kojima Bembara izgleda kao svemirski brod. Dok napuštaš auto, namerno puštaš najnovije hitove Ace Lukasa, da vide svi da nisi zaboravio svoje korenje. Ipak, trojicu koji bleje ispred seoskog dragstora zabole tuki za tvoju predstavu. Posle malog fejs rekognišna, shvataš da su ti to ortaci iz osnovne, Pera, Mika i Laza.Pera: Oooo! Koga ja to vidim! Pičko stara, tvoja majka mi reče da ćeš se ti možda dovući ovih dana, pa rekoh taman da mi vratiš mojih 100 evra što sam ti pozajmio kad si palio vani!
:cmok::cmok::cmok:
Ti: E, pa stari moj druže, tad su još bile marke, toliko me sećanje služi. To ti je danas nekih 50 ojra.
Pera: Eee, mene misliš da zajebeš!? Znam ja dobro šta je inflacija. Danas je to skoro 100 evrića. Hajde, ne budi stipsa, ionako treba da častiš, zbog mene si danas čovek!
Ti: Ma ne brini ništa, biće i više!
Tada shvataš da Lazu i Miku objektivno zabole dupe što te vide prvi put posle toliko vremena. Svoje nosurde su zabili u, ni manje ni više, nego Ajfon i psuju nekom Miloju Mocartu i seme i pleme.
Ti: E, bre, vas dvojica! Dva pitanja- prvo, kakav sad Mocart i drugo otkud vama najnoviji Ajfon!? Ja kontao da ovde ljudi imaju problema da nabave te stvari...
Laza: Miloje Mocart, to je gazda Miloje, što je tu držao kafanu, pa hteo da poveća profit, otišao za Beograd, potpisao ugovor sa ljudima iz kladionice "Mocart", tako da sada ima i kladionicu. A Ajfon smo pošteno pronašli.
Ti: Pošteno pronašli!?
Mika: Najpoštenije. Nismo ga ukrali. Terali mi neke šljive na pijacu u Beograd. Ženi ispred nas ispao iz tašne i mi ga pokupili sa ulice. Nismo odžeparili! A psujemo, jer nas je poterala muka. Ovaj ovde krmak (lupa Lazi packu) rekao da se kladimo na Bajer sinoć, pa smo ga ispušili. E, bre, ode `iljadarka! Nego, kad si već stigao, ajmo na pivo kod Miloja...Pre nego što je krenulo nostalgično prisećanje na neka lepa vremena, setio si se da pitaš:
Ti: Nego, šta je bre sa Biljanom? (tvoja nekadašnja ljubav)
Pera: Ohoho, Bilja! Pa ono... Ordinira kao i uvek...
Ti: Kako to misliš, ordinira?
Mika: Pa, po kućama, kako kome zatreba. Nekada ode i do grada... Jednom njenima zafalilo para, devojka otišla do Plavog mosta u Beogradu i donela mesečnu platu...
(pet minuta dramske pauze kasnije)
Ti: Šta... šta bre vas dvojica toliko zurite u taj Ajfon, ko da... Dvajes godina me skoro niste videli, a zabole vas uvo...
Laza: Brate, poštujemo mi tebe, ali morali smo da bacimo pogled na Vukajliju, ovaj Dust se povampirio posle godinu dana...
Ti: Okej, momci. Bilo mi je drago da vas vidim, a sada odoh svoj... (prilaziš prozoru i shvataš da nešto nedostaje) Eeeeh! Gde mi je auto!?
Pera: Jaoj! Pa jesi li ga parkirao kod mesne kancelarije!?
Ti: Pa da...
Pera: Aaa, onda je Dragutin majstor zvao pauka... Njoh, njoh, njoh, stalno to radi!
Ti: Pauka!? Ovde u Prčilovcu!?
Pera: Pa da, dođe iz grada. Nisi trebao da parkiraš pred mesnom...
Ti: Pa ko će u ovo vreme da vozi pauka 30 km od...
Pera: Pa Dragutin je sigurno rekao da su strane registracije, bez dvesta jura nema da prođeš, jer i njemu ide deo za dojavu.(dvesta evra kasnije, te večeri u rodnoj kući kada je Bembara nekako vraćena u tvoj posed)
Majka: E, sine moj! :cmok::cmok::cmok:
Ti: Maaajko! Toliko dugo se nismo...
Majka: Slušaj! Podgrej sarmu i operi noge. Skinula sam ti stari dušek s tavana, možeš da prespavaš na podu, ja moram kod Miloša (tvog brata), mali mu opet zapatio vaške, pa moram da mu odnesem sirća, njima nestalo...
Ti: Majka, a gde mi je otac!?
Majka: Ma morao da tera traktor do Zapizdine, tamo on i Milenko hoće da seku neku državnu šumu, ovde sve pogorelo letos... Nego slušaj, čuo ovaj Dragoje iz mesne kancelarije da dolaziš, pa pita: hoćeš li da daš neki evro za pošumljavanje?
Ti: Majko, TEK SAM STIGAO! Pusti me da se malo naviknem...
Majka: Dobro, sine, navikavaj se ti, ali da znaš da za neku godinu nećemo imati za ogrev ako se (brdo) Vetrovac ponovo ne pošumi... Rekoh ti već, podgrej sarmu, pa lezi na dušek.
Ti: Majko... Znaš šta, odoh ja ipak po kola...
Majka: U kolima da prespavaš?
Ti: Ne majko. Nego pravac nazad u Beč!
