Beč u svesti srpskog naroda
Veliki grad u Nemačkoj. Da, dobro ste pročitali, u Nemačkoj- tako je barem u svesti većine prosečnih Srba, koji su ovako čuli i za Austriju i za Beč, kao svojevrsna srpska El Dorada, ali nekako, iz nekog razloga u opštem govoru austrijsku prestonicu smeste u Nemačku. Verovatno zato što su upravo Nemačka i Beč omiljene evropske destinacije Srblja, a i majku mu, i jedni i drugi govore onaj jezik što zvuči kao da se žvaće kamenje, i jedne i druge vikamo "Švabe", iako je strogo formalno, u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji, Beč samo 7 godina bio deo Nemačke.
1811. godine
Dositej Obradović: Mladi gospodine Volče, ja ću po Vama poslati prošenije caru u Beč, da obezbedite daljnje školovanije za najbolje učenike Velike škole.
Vuk Karadžić: Šta, idem u Nemačku?
Dositej: Ne, mladi gospodine, niste dobro pazili na zemljopisaniju. Beč je u Austriji.
Vuk: Ma to je to, isti kurac.
Dositej: U civilizovanom svetu, to se zove falus, nepristojni gospodine.
Karađorđe: A, učo! Šta ima!?
Dositej: Evo, šaljem ovog mladog učenika po ono prošenije što sam pominjao caru u Beč...
Karađorđe: A, ide u Nemačku. Ako, mamu im jebem švapsku, nek daju koji dukat...
